Mnogo vremena je proslo od decackih dana i sanjarenja o letenju.Ovde na selu kod dede i babe sam cesto pravio male i velike zmajeve od stapova i kojekakvog najlona pa sam sa krova svinjca pokusavao da poletim.Pravo je cudo da se u silnim pokusajima da „poletim“ nisam povredio.Sebe sam zamisljao kako letim visoko iznad jablanova na kraju nase ulice, i plodnih kuzminskih oranica.
Skola, posao, zenidba, cetvoro dece, i evo me konacno u sedistu motornog zmaja.Nadam se u neko skorije vreme da na nasoj njivi napravimo mali sportski aerodrom na kome ce svoje snove o letenju da ostvare neki novi klinci.
